Bogati su mastima, ali je reč o zdravoj kombinaciji mnogobrojnih nezasićenih masnih kiselina. To ne znači da treba da ih jedete u neograničenim količinama, ali biste deo dnevne potrebe za mastima slobodno mogli da zamenite ovim plodovima. Stručnjaci preporučuju pet puta nedeljno po 30 grama. Umesto čokolade, slobodno grickajte pistaće, a za prženje koristite bademovo ulje umesto margarina...

1. Lešnici jačaju nerve
Mešavina vitamina B doprinosi nervnoj stabilnosti, a zajedno sa lipidima i masnim kiselinama poboljšava rad mozga. Ali, to nije sve: lešnik ublažava čak i hronične tegobe jer sadrži prekursore hormona sreće serotonina, koji smanjuju osetljivost na bol.

2. Kikiriki snižava pritisak i šećer
Da li ste čuli za arginin? Reč je o aminokiselini koja reguliše krvni pritisak, šećer i nivo masti u krvi. Pored arginina, kikiriki sadrži i folnu kiselinu, koja smanjuje rizik od bolesti srca i depresije, a sprečava i deformacije ploda u trudnoći.

3. Pistaći štite creva
Poznato je da vlaknaste materije stvaraju osećaj sitosti, ubrzavaju varenje i sprečavaju rak creva. Ne morate uvek da jedete integralne žitarice i povrće da biste u organizam uneli ove korisne materije. Konzumirajući ukusne zelenkaste plodove pistaća postići ćete isti efekat. Ako ste do sada, zbog povišenog holesterola, izbegavali da ih jedete, imajte na umu sledeće: jedna američka studija je pokazala da je 47 pistaća dnevno dovoljno da se nivo „lošeg“ LDL holesterola smanji za deset odsto.

4. Orasi su dobri za srce
Orah je zvezda među koštunjavim plodovima, a za to postoji nekoliko razloga: istraživanja pokazuju da se redovnim konzumiranjem oraha (jedna šaka dnevno) smanjuje rizik od oboljenja srca. Za to su zaslužne omega 3 masne kiseline. Osim toga, orasi su bogati elaginskom kiselinom, koja ima antikancerogena svojstva, i veoma efikasno neutrališu dejstvo slobodnih radikala, koji uništavaju ćelije srca, mozga i kože.

5. Kokosov orah idealan za sportiste
Kokosovo mleko je bogato vitaminom C i mineralnim materijama, zbog čega je izuzetno pogodno za sportiste. Za razliku od drugih koštunjavih plodova, kokosov orah ima upola manje kalorija, ali zato sadrži nezdrave zasićene masne kiseline, te nije pogodan za kuvanje.

6. Indijski orah (kešu) jača imunitet
U 100 grama indijskih oraha ima čak šest miligrama gvožđa, što je veoma značajan podatak za vegetarijance i trudnice. I po sadržaju cinka ova vrsta koštunjavog voća nalazi se u vrhu liste. Cink povećava otpornost organizma na opasne izazivače bolesti, a naročito jača limfni sistem. Takođe sadrži magnezijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.

7. Brazilski orah jača mišiće
Samo šest plodova sadrži istu količinu belančevina kao šnicla od 200 grama, a proteini su nam neophodni za izgradnju mišićnih i nervnih ćelija. Šta se još nalazi u brazilskom orahu? Velika količina selena, koja štiti od slobodnih redikala, vezuje otrovne materije i poboljšava kvalitet spermatozoida.

8. Badem sprečava oštećenje ćelija
Većina ljudi ne unosi dovoljno vitamina E, koji štiti od upala i sprečava oštećenje ćelija. Porcija badema (oko 30 grama) pokriva dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom, što se pozitivno odražava na srce. Osim toga, badem sadrži biotin, vitamin koji blagotvorno deluje kožu. Bademovo ulje neguje kožu, dajući joj glatkoću i sjaj.

Izvor: bliC