Za uspešnu negu breskve zemljište treba da je duboko rastresito i toplo. Peskovita ilovača je idealna za gajenje breskve i to slabokisele reakcije PH od 6-7. Breskva je osetljiva na nedostatak mikroelemenata u zemljištu, a pogotovo na nedostatak gvožđa na koji reaguje pojavom hloroze (žutilo i odumiranje lišća), što je prisutan problem u mnogim breskvicima. Zbog toga su osobine zemljišta značajne pri opredeljenju za uzgoj ove voćke. Koren breskve se uglavnom razvija po površinskom delu zemljišta, jer se do 30cm dubine nalazi 60% ukupnog korenovog sistema.
Breskva prorodi rano, obilno rađa tako da već u trećoj godini pokriva troškove proizvodnje i počinje donositi dobit. U zavisnosti od uslova gajenja, nege, osetljivosti sorte itd. breskva u proseku živi oko 13, a ponekad i 20 godina. Štetočine breskve su: Lisne vaši, štitaste vaši, breskvin moljac, breskvin savijač, pregljevi, voćna mušica, itd. Breskvine bolesti su tafrina ili kovrdžavost lišća (najopasnije oboljenje breskve od koje pate više-manje sve sorte), zatim rupičavost lišća, čađava pegavost lišća, siva truležplodova (monilija), pepelnica, bakterioze, smolotočina (na teškim i zbijenim zemljištima), itd. Kao podloge pri kalemljenju breskve koriste se: vinogradarska breskva, badem, kajsija, šljiva, džanarika i to kao generativne, odnosno kao sejanci. Najbolji afinitet (slaganje podloge i kalema) pri kalemljenju sa breskvom ima vinogradarska breskva koja se u praksi najviše i koristi kao podloga. Razmak pri sadjenju breskve u zavisnosti od bujnosti I oblika krune
Oblik krune Bujnost sorte Rastojanje
Vaza……………………….…....bujna……………………………...5m x 5,5m
Vaza…………………………….srednje bujna……………………...5m x 4,5m
Vaza…………………………….slabo bujna………………………..5m x 4m
Palmeta………………………….bujna……………………………...4m x 5m
Palmeta………………………….srednje bujna…………...……...….4m x 4,5m
Palmeta………………………….slabo bujna……………………......4m x 4m
Pilar……………………………..slabo bujna………………………..4m x 2m
Prvi broj označava razmak između redova, a drugi između voćaka u redu.
