Уочи славе нека домаћица са освећеном водицом замеси славски Колач и скува пшеницу за кољиво, а домаћин нека набави славску свећу, тамјан, црвено вино и зејтин. Препоручује се да сама домаћица, или ко од домаћих умеси славски Колач, а не да се готов купује. Нека и тај славски Колач, умешен од домаћих, буде израз захвалности Богу и Светитељу што им је дат живот и здравље да и те године дочекају дан своје славе - нека он буде молитва Господу за благослов. Али ако славски Колач спрема неко ван куће, онда га, када се кући донесе, треба покропити освећеном водицом. Послове око спремања за славу треба тако распоредити да се одвоји време за одлазак у цркву на вечерње или бденије (када ће се обично понети и предати зејтин и тамјан као свој прилог цркви, а у спомен Светитеља). У цркви нека свечари запале свећу за здравље своје и своје породице и нека упуте топле и искрене молитве Свевишњем, молећи се за заступништво свога Светитеља. Нека се сете и својих драгих покојника и прислуже свећу и за покој душа њихових.
Ако из неких нарочитих разлога не могу да оду у цркву, а они сви нека се по свршетку посла окупе пред иконом свога Светитеља, прислуже му кандило и помоле се Богу и Светитељу за срећу, здравље и свако добро. Домаћин нека тамјаном окади икону, све присутне и све одаје у кући. Он или ко млађи нека очита молитву Господњу:
Оче Наш... и Богородице Дјево... Ако знају нека отпевају тропар Светоме и очитају молитву њемy посвећену. Нека њиховe молитве буду смерне и из чистог срца, јер ће само тада бити услишене.
