Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89 odsto vode i četiri puta više vitamina C od pomorandže.
U njoj se u manjim količinama nalaze i ostali vitamini, a od minerala najviše ima kalijuma. Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta...). Paprike po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), i to u veličini od nekoliko centimetara i veće.

Što se tiče boje, plodovi mogu biti: tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni.

Primena u kuhinji
Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični i prepoznatljivi začin. Pored slatke paprike, koristi se i ljuta, koja ima posebna svojstva, ali je njena uloga kao začina i sredstva za poboljšanje apetita neprevaziđena.

Papriku je najbolje jesti u svežem stanju, jer se vitamini tako najbolje iskorišćavaju. Kuvanjem, pečenjem i prženjem hranljivi sastojci (posebno vitamin C) znatno se smanjuju. Interesantno je da se kao aromatik paprika koristi u pravljenju nekih žestokih alkoholnih pića.

Lekovito dejstvo
Osim što je hranljiva kao namirnica i bogat izvor vitamina, paprika ima i određena lekovita svojstva, od kojih je najvažniji alkaloid kapsaicin, koji je veoma ljutog ukusa, a najviše ga ima u unutrašnjem delu ploda oko semenki. Paprika je korisna osobama koje pate od arterioskleroze, jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim.
Podstiče lučenje probavnih sokova, otvara apetit i poboljšava varenje. Paprika sadrži oko 20 spojeva iz grupe karotenoida koji su prirodni antioksidanti i imaju važnu ulogu u zaštiti našeg zdravlja, jer sprečavaju stvaranje štetnih spojeva (slobodnih radikala) i štite nas od mnogih bolesti. Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik. Jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem.
Ipak, ne zaboravite da paprika ne može biti osnovni lek, ali kao dodatak terapiji može biti veoma korisna. S korišćenjem ljute paprike treba biti oprezan, pošto ljutinu ne može da podnese svaki organizam.

• Sveže paprike imaju neoštećenu i sjajnu ljusku, hrskavu i čvrstu strukturu. Ukoliko pripremate paprike za punjenje, kupite okrugle, mesnate paprike iste veličine.
• Paprike možete čuvati u frižideru do pet dana, zamrznuti ili konzervirati u ulju ili sirćetu.
• Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima svakako je sveža paprika.