Nozemoza je bolest pčela koja skraćuje životni vek pčelama, a za njeno suzbijanje su posebno važne pravovremene preventivne mere.
Uspešan razvoj pčelinjih zajednica u velikoj meri zavisi od pojave nozemoze, bolesti odraslih jedinki, koja često desetkuje pčelinjake u našem podneblju. Izaziva je praživotinja - protozoa Nozema apis, mikroorganizam koji utiče na upalu srednjeg creva ovog insekta. Bolest napada pčele, trutove i maticu. Spore bolesti klijaju u organima za varenje i tako počinje ciklus razmnožavanja. Ova bolest može potpuno da razori epitel srednjeg creva. Na vrhuncu infekcije zaražena pčela izbacuje spore preko izmeta u velikom broju.
Simptomi bolesti često nisu uočljivi i pogrešno se poistovećuju sa prolivom, koji se javlja krajem zime zbog neodgovarajuće ishrane. Krajem proleća pčele gube sposobnost letenja i mile po travi ispred leta košnice. Trbuh im je naduven, a kada se pritisne trbuh, izlazi bledosivi izmet. Preko izmeta se širi zaraza po košnici, okvirima i satonošama.
Životno vek obolelih pčela je obično prepolovljen. Celo društvo sve više slabi, matica nosi malo jaja i ubrzo biva zamenjena, a zbog oslabljene mlečne žlezde, pčele slabije odgajaju leglo. Bolest se brzo širi, jer se u društvu lako raznosi zaraženi izmet. U ostale košnice prenosi se pojavom grabeži i naletom trutova, ali i pčelar tome doprinosi premeštanjem okvira iz košnice u košnicu. Izvor zaraze može da bude i pojilo, a posebno joj pogoduju loši vremenski uslovi - duga zima i kišovito proleće.
Nozemoza se lako utvrđuje u laboratoriji, gde se uzorci (40-50 pčela po košnici) detaljno mikroskopski analiziraju. Najbolje je da se pčele skupe sa podnjače u februaru pre pročisnog leta. Tokom ovog ili početkom narednog meseca (februar-mart) kad vreme dozvoli, najbolje je da se primene preventivne mere. Ispod poklopne daske, preko satonoša, postavlja se šećerna pogača sa lekom. Za suzbijanje je posebno važno pravovremeno korišćenje lekova na bazi "fumagilina" ili "fumadilina"
Zlatković Goran dipl.ing. stočarstva
