Po proizvodnji ribizle nasa zemlja je među poslednjim zemljama u Evropi i Svetu.Ona ne zadovoljava ni domaće potrebe.U Svetu je znatno porasla potražnja obojenog voća kao značajnog izvora zaštitnih materija neophodnih za ljudski organizam.Crna ribizla ima veliki značaj u ljudskoj ishrani pa je sve više razloga za njeno uvodjenje u proizvodnju.Podizanje zasada crne ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste voćne vrste.Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vraćanje ovoj vrsti.
Ribizla najbolje uspeva i rađa u humidnim planinskim područjima od 600-800 m n.v.Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zaštićene od jakih vetrova.Dobro podnosi niske zimske tempereture.Cvetovi mogu izdržati i do -6 stepeni Celzijusovih bez oštećenja.Osetljiva je prema velikim vrućinama, kao i dužim sušnim intervalima što dovodi do paleža i prevremenog opadanja lišća.Zahteva najmanje 800 mm padavina godišnje,od toga bar 400 mm u toku vegetacije.
Eksploatacioni period ribizle je 20 i više godina pa treba pravilno pripremiti zemljište za sadnju .Izvodi se duboko oranje ili rigolovanje do dubine od 35-40 cm niz nagib.
Nakon toga(u prvoj polovini septembra) zemljište treba da odleži oko mesec dana da ispuca i da se usitni.Zatim se rastura stajnjak i zaorava.U isto vreme se dodaje i sredstvo za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo.Kultiviranje ili frezerovanje kombinovano sa setvospremačem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju bilo u jesen ili u proleće.
Sadnica treba da ima 1-3 letorasta dužine 20-30 cm,debljine najmanje 10 mm pri osnovi i sa najmanje 3-5 zrakasto raspoređenih žila dužine 15-25 cm.
Najčešći sistem gajenja je u jednoredu u neprekidnom nizu bez naslona,a pojedinačne biljke u obliku žbuna.Rastojanje izmedju redova treba da bude 2,5 metra,a u redu 1 metar.Potrebno je 4000 biljaka po hektaru.
Daleko je bolja jesenja sadnja jer kod ribizle rano kreće vegetacija .Za sadnju se kopaju rupe dimenzija 40x40 cm.
Posle zavrsene sadnje dodaje se oko svake sadnice po 100 do120 grama NPK 10:12:26 ili 8:16:24.
Nega zasada
Rano u proleće izvrsiti prvo plitko prasenje izmedju redova,a u redu plevljenje korova.Tokom leta obavlja se nekoliko prasenja i plevljenja korova.Upotreba herbicida se ne preporucuje.Pre drugog prasenja,a po prijemu sadnica treba razbacati po zasadu oko 150 kg KAN-a (oko 50 g po sadnici) ili amonijumsulfata.Prekraćivanje posadjenih sadnica obavlja se rano u proleće po otapanju snega i prvog prasenja,a u svakom slučaju pre kretanja vegetacije.Sadnice se skracuju na 3 do 4 vidljiva pupoljka.Zaštitna prskanja se sprovode prema potrebi.
U toku prve godine u medjurednom prostoru preporučuje se gajenje pasulja čučavca,graška,i sl.
U slučaju izražene suše potrebno je izvršiti navodnjavanje sa količinom od 5 do 10 litara vode po jednoj biljci.
Na kraju prve godine nege zasada izvršiti đubrenje NPK 10:12:26+3%MgO u količini 400 do 500 kg/ha,odnosno oko 100 do 120 grama po biljci.
Nega u drugoj i trećoj godini posle sadnjeslična je kao i u prvoj.
Na kraju treće godine,odnosno na početku četvrte na dobro razvijenom žbunu treba da ima 5 do 6 jednogodišnjih,5 do 6 dvogodišnjih i 4 do 5 trogodišnjih grana.
U trećoj godini očekuju se prvi prinosi od 1 do 1,2 kg po žbunu. PSSS Jagodina
Dipl.ing.Dejan Jocić
