Trešnja se odlikuje snažnim korenom i sržnom žilom koja ide dosta u dubinu. Otporna je na niske temperature, pa se može gajiti i u hladnijim oblastima i većoj nadmorskoj visini. Nije probirač zemljišta mada joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, kao i umereno krečna zemljišta umerene vlažnosti i sa mnogo sunčeve svetlosti. Najpoznatije štetocine su: trešnjina muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac, mrazovac, lisne vaši, potkornjaci itd. Najpoznatije bolesti trešnje su: resetavost ili rupičavost lišca, monilija-palež cvetova i grančica, pegavost lišca, trulež plodova, antraknoza, itd.
Trešnja se uglavnom kalemi na sejancu divlje trešnje i na magrivi. Divlja trešnja je dobra podloga za sve sorte dok se magrivi često prepisuje nedovoljana afinitet sa nekim sortama rskavicama, mada je otpornija na viroze. Trešnja kalemljene na magrivi kraćeg je veka nego kalem na sejancu d. trešnje. Postoje i vegetativne podloge manje bujnosti od sejanca d.trešnje koje su se dobro pokazale kao sto je podloga "kolt" . RASTOJANJE PRI SAĐENJU
Oblik krune Podloga Razmak ____________________________________________
Piramida.........................sej.d.trešnje............8m x 6m
Piramida.........................magriva..................6m x 5,5m ili 7m x 6,5m
